Бојковић Гордан, Ђокић Небојша. Средњовековне цркве и манастири у Браничеву: по српским и аустријским пописима из XVIII века

Пожаревац: Народни музеј, 2016. — 278 с.Историјом Српске цркве су почели озбиљније да се баве Панта Срећковић и Иларион Руварац још пре скоро век и по. На жалост, историчари су врло брзо, још пре краја XIX века историју цркве, а нарочито историју појединих црквених храмова (било мирских било манастирских) препустили историчарима уметности и понеком архитекти.
Од Валтровића и Владе Петковића преко Васића и Ђурића до Г. Бабић, М. Шупут и Б. Тодића, да поменемо само неке значајније ауторе, историјом цркве су се бавили скоро искључиво историчари уметности. Наравно, треба додати и понеког архитекту као што су Дероко, Ђ. Бошковић или М. Ковачевић. Споменули смо ауторе који су се бавили црквом у средњем веку али слична је ситуација и кад је реч о цркви у каснијим периодима.