Нови Сад: Издање Матице Српске, 1905. — 297 с.
Тежња Византије и осталих балканских народа, нарочито Срба под деспотом Стеваном Лазаревићем, да се еманципују од превласти турске, нашла је особито одзива код угарског краља Жигмунда из лозе луксембуршке. Овај нестални али даровити владалац заступио је за све време своје бурне владавине идеју офанзивног поступка према Турцима.